Ukida se avansno plaćanje PDV-a?

Premijer Srbije Mirko Cvetković najavio da će Vlada podržati firme u narednoj godini

Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković razgovaraće u narednim danima sa predstavnicima parlamentarnih političkih stranaka, privrede i finansijskog sektora o finalizaciji paketa osnovnih mera štednje koje će biti ugrađene u budžet za 2009. godinu.

Cvetković će voditi razgovore i o nizu drugih mera koje će Vlada primenjivati u narednoj godini. U razgovorima sa političkim strankama, privrednicima i bankarima biće razmotren paket mera koje priprema Vlada, a odnosi se na moguće uštede, kao i mere usmerene na podršku privrednom rastu u narednoj godini. Cilj ovih razgovora je razmena stavova i sagledavanje konkretnih mera koje je potrebno preduzeti u narednom periodu. Premijer Cvetković je nedavno najavio da se razmatraju načini i mere štednje koje se pre svega odnose na smanjenje javne potrošnje. Te mere obuhvataju niz konkretnih poteza, od racionalizacije korišćenja službenih automobila, stanova i poslovnih prostora, smanjenja troškova reprezentacije, službenih putovanja, naknada članovima upravnih odbora i direktorima javnih preduzeća, do sistemskih mera štednje, kao što su racionalizacija troškova javnih preduzeća i povećanje efikasnosti državne uprave.
Posle konsultacija sa privrednicima, bankarima, i javnim sektorom, Vlada bi mogla da potegne za paketom mera koji bi u potpunosti bio okrenut upravo privredi kako bi joj se olakšale očekivane posledice svetske ekonomske krize koje će je svakako pogoditi. Od mera, najčešće se pomunju one vezane za poreze i smanjenje fiskalnih opterećenja. Poput recimo, očekivanja da se čak i prepolovi oporezivanje zarada, zahteva za odloženim plaćanja PDV-a kako bi se taj novac iskoristio za obrtna sredstva ili ukidanjem avansnog plaćanja ovog poreza izvoznicima koji bi uz to bili oslobođeni i plaćanja izvoznih dozvola i administrativnih taksi, pa sve do "vize" za povećanje plata svima od oko 100 evra kojima bi se ustvari pokrile neke od novih obaveza iz opšteg kolektivnog ugovora, kao što su primera radi topli obrok i regresi.
Što se ekonomista tiče, tu dileme po svemu sudeći nema - sa fiskalne strane privredi se neće moći da pomogne, naročito ne u 2009. Naime, poput plata i penzija i poreski prihodi za narednu godinu praktično su "zacementirani", pored ostalog i činjenicom da budžetski deficit ne sme da bude veći od 1,5 odsto BDP-a, što je uostalom dogovoreno i sa MMF-om. To u izjavi za "Privredni pregled" potvrđuje i prof. dr Pavle Petrović koji bez obzira na to što u ovom trenutku ne zna koliki bi bili direktni efekti takvih smanjenja poreskih prihoda kaže da je budžet za 2009. veoma napet i da tu nema nikakvog prostora za poreske olakšice.
Ovo tim pre, što bi u paketu mera po svemu sudeći bilo "upakovano" i povećanje akciza na naftne derivate i duvan, a ima ideja da i predviđene devidende javnih preduzeća idu u budžet. U tom kontekstu, pojedinačne mere koje bi značile izvesne olakšice, ako ne bi bile pokrivene s druge strane nekim rezervnim protivmerama značile bi nove budžetske neravnoteže i direktno bi najverovatnije ugrozile dogovoreno učešće deficita u BDP-u.
Na istim relacijama su i razmišljanja ekonomskog savetnika SEGA projekta - podrške ekonomskom razvoju Srbije Nikole Altiparmakova koji takođe smatra da se sada sa fiskalne strane ne može pomoći privredi. Pri tom ne isključuje mogućnost, pod uslovom da bude političke volje, optimalnijeg opterećenja malih i srednjih preduzeća, tako što bi se eventualno prebacili na režim manjeg oporezivanja po osnovu PDV-a ili recimo, plata, s tim što bi oni bogatiji podneli i veći teret, ali sa tim sigurno ne treba računati u narednoj godini. Pri tom, Altiparmakov potvrđuje da će privredi zbog ekonomske krize sigurno biti teško, zbog povećanja kamatnih stopa na uzete kredite i po tom osnovu "teža" obrtna sredstva, ali isto tako ocenjuje da je dobro što je vođena restriktivna monetarna politika. A kad je reč o izvoznicima, sadašnji devizni kurs trebalo bi da bude stimulans za njih, mada praksa potvrđuje da se efekti pojeftinjenja domaće valute mogu knjižiti tek za šest, pa i znatno više meseci.

Ljiljana Barjaktarević

Izvor: Privredni pregled