UPS predlaže Vladi protivkriznu meru

Donošenje Strategije o izvozu na vanevropska tržišta

Stručne službe Unije poslodavaca Srbije predlažu Vladi Republike Srbije da kao hitnu meru protiv nastupajuće ekonomske krize donese Strategiju o izvozu na vanevropska tržišta i zatim zakonski reguliše olakšice za sve one srpske kompanije koje bi u narednom periodu deo svojih proizvoda izvezle na ta tržišta. Ovaj predlog zasnovan je na iskustvu Francuske, Belgije, Danske i još 8 zemalja EU koje su u prvim nedeljama po izbijanju svetske finansijske krize usvojile sličnu strategiju kako bi svoju privredu preusmerile na tržišta manje razvijenih zemalja sveta koja će imati stabilan rast BDP-a u narednih nekoliko godina. Stabilan rast u tim zemljama znači da one nisu prezadužene kod zapadnih banaka i njihovih finansijskih sistema koji su žestoko zahvaćeni krizom i da njihova kupovna moć neće u toj meri opasti kao u zapadnim zemljama.

Strategija o plasmanu robe i usluga na vanevropska tržišta podrazumeva sledeće:

1) Vlada Republike Srbije usvaja i razrađuje ovu strategiju i u sadejstvu sa Privrednom komorom Srbije pomaže domaćim preduzećima u uspostavljanju kontakata sa afričkim, srednjeazijskim i dalekoistočnim tržištima. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Privredna komora Srbije obrazuju zajedničku agenciju za pomoć domaćim privrednicima u plasmanu robe i usluga na vanevropska tržišta. Pronalaze se ekonomski stručnjaci za ta tržišta i poznavaoci jezika Rusije, afričkih, indokineskih i drugih azijskih zemalja. Takođe se, preko Privredne komore, obavljaju konsultacije sa domaćim privrednicima koji već imaju iskustva u trgovini sa tim delovima sveta.
2) U drugoj fazi vrši se prikupljanje informacija i formiranje jedinstvenog Informatora o tržištima Rusije, zemalja bliskog i dalekog istoka, srednje Azije i Afrike koja predstavljaju potpunu nepoznanicu za većinu domaćih preduzetnika. Ovi informatori moraju biti male studije o svim zemljama u koje se potencijalno može izvesti nešto iz Srbije i moraju imati njihove infrastrukturne, industrijske i poljoprivredne karakteristike.
3) S obzirom da su tržišta Rusije, Japana, Indonezije, Indije, Kine i Afrike ogromna potrebno je okupljanje malih proizvođača istih proizvoda u Proizvodne grupe kako bi se izvezle veće količine robe tamošnjim distributerima. Problem srpske privrede je što mi uglavnom imamo male proizvodne kompanije i količine koje bi one mogle da ponude krupnim distributerima ovih mnogoljudnih zemalja i kontinenata najčešće nisu dovoljne da napune ni jedan osrednji transkontinentalni teretni brod. Okupljanjem u proizvodne grupe stvorile bi se veće količine robe i omogućio njihov izvoz u daleke zemlje, čime bi i troškovi transporta bili daleko smanjeni po jediničnom proizvodu.
4) U međuvremenu, dok sve prethodno opisane aktivnosti traju, zakonski se moraju uvesti olakšice i stumulacije za sva ona preduzeća koja deo svog plasmana preorijentišu na vanevropska tržišta. Ako je država proteklih godina mogla da stimuliše svaku stranu kompaniju koja dođe i zaposli radnike u Srbiji novčanom naknadom za svako novo otvoreno radno mesto red je da na isti način stimuliše i sve one kompanije koje zaposle nove radnike na osnovu toga što će povećati izvoz u zemlje bliskog i dalekog istoka, srednje Azije, Afrike i Rusije. Čak i da Srbija nije ugrožena efektima svetske finansijske krize izvoz na ova tržišta mora biti imperativ naše države i privrede, jer dugoročno može doprineti ukupnom razvoju naše zemlje.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije i predsedavajući republičkog Socijalno-ekonomskog saveta Stevan Avramović kaže da bi ovakva strategija puno pomogla da se spreče otpuštanja u mnogim kompanijama širom Srbije u 2009. godini.
„Bez obzbira šta kažu predstavnici Vlade i sindikata mnogi poslodavci će biti prinuđeni da smanje radnu snagu u 2009. godini, jer će prodaja njihove robe biti otežana zbog smanjenja tražnje na evropskom i drugim tržištima na koja je naša privrede orijentisana. Sigurno će mnogi zapasti u gubitke i ostaće im izbor – ili da otpuštaju ili da gase fabrike, što je tek katastrofalno. Zato svima njima država mora pomoći da počnu ili uvećaju izvoz na vanevropska tržišta koja su poslednjih godina u ogromnoj ekspanziji i za razliku od SAD i Evrope imaju stalni rast potrošnje.
Druga tržišta su godinama zapostavljana na račun plasmana robe i usluga na tržište EU i zemalja Cefta sporazuma, što je davalo rezultate, ali sad predstavlja problem, pošto će ta tržišta biti prezasićena u uslovima kada tamošnji potrošači nemaju dovoljno novca za tako ekspanzivnu potrošnju. Okretanje vanevropskim tržištima pomoći će izvoznicima da prevaziđu krizu i održe i povećaju plasman, što će sačuvati radnike od otpuštanja, a vremenom dovesti i do novih upošljavanja. Budimo mudri, ako su vodeće zapadne zemlje sa jakim privredema usvojile slične strategije, učinimo to i mi. Ne čekajmo da budemo na kolenima da bismo reagovali, nego učinimo to na vreme. Predložena Strategija se mora usvojiti u roku od nekoliko nedelja, a do kraja marta 2009. godine mora već postojati jedinstveni informator o vanevropskim tržištima koji bi se podelio svim izvoznicima u Srbiji.“

Izvor: Poslovni Magazin