Veze i mito kao način života

Galupovo istraživanje pokazalo da crnogorci blagonaklono gledaju na korupciju

Više nego u drugim zemljama iz okruženja, u Crnoj Gori građani smatraju da je prihvatljivo davanje mita, korišćenje veza ili uticaja da bi se završio posao - pokazalo je istraživanje Galupa i Evropskog fonda za Balkan.

Kada je reč o korupciji, u gotovo svim zemljama Zapadnog Balkana, oko 10 odsto kazalo je da je moralo da ponudi mito državnom zvaničniku ili javnom službeniku protekle godine. Izuzetak je Albanija, gde je to učinila trećina ispitanih. Prema odgovorima ispitanika, službenici koji najčešće traže mito su policajci i medicinski radnici.

Na pitanje “da li vam je tokom prethodne godine neki vladin zvaničnik ili javni službenik zatražio ili očekivao od vas mito za njegove usluge”, 84 odsto ispitanika iz Crne Gore odgovorilo je negativno, a devet odsto pozitivno.
Galup prenosi ubeđenje svih stanovnika regiona da njihove vlasti uglavnom nedovoljno ili slabo rade na suzbijanju korupcije i organizovanog kriminala.
Većina ispitanika sa Zapadnog Balkana smatra da je korupcija neprihvatljiv fenomen. Samo manjina intervjuisanih je izjavila da im je prihvatljiva upotreba uticaja i veza, davanje manjih poklona ili nuđenje novca da bi dobili bolju negu u bolnici, osigurali detetu upis u dobru školu, izbegli plaćanje kazne za saobraćajni prekršaj ili da bi dobili profitabilan poslovni ugovor sa državom.

U Crnoj Gori, međutim, više nego u ostalim državama Zapadnog Balkana, toleriše se koruptivno ponašanje da bi se završili poslovi. Za sve situacije iz postavljenih pitanja, više ispitanika iz Crne Gore smatra da je korupcija prihvatljiva, korišćenje uticaja ili veza posebno se smatra normalnim, dok većina misli da je to prihvatljivo da bi se dobila bolja nega u bolnici.
Tako je 53 odsto anketiranih odgovorilo da je prihvatljivo upotrebiti vezu za bolji tretman u bolnici, 39 procenata dalo bi manji poklon, a 31 odsto novac.
Da bi upisali dete u dobru školu, 48 odsto anketiranih spremno je da upotrebi vezu, 33 procenta da da poklon, a 27 odsto novac.
U pokušaju da se dobije profitabilan ugovor sa državom, 46 odsto ispitanih upotrebilo bi vezu, 29 odsto pokušalo bi sa poklonom, a 25 procenata dalo bi novac.

Kada je reč o izbegavanju kazni za saobraćajne prekršaje, najveći deo, 43 odsto, bi pokušalo da izvrda pomoću veze, 28 procenata ponudilo bi poklon, a 26 odsto novac.
Međutim, gotovo 80 odsto ispitanika u Crnoj Gori reklo je da je zaustavljanje korupcije neophodno za razvoj regiona i očuvanje mira.
Samo manjina ispitanika u zemljama Zapadnog Balkana osjeća da njihova vlada čini dovoljno u borbi protiv organizovanog kriminala.

Jedini izuzetak je Makedonija, gde je odnos 49 odsto prema 35 odsto. U Crnoj Gori 45 odsto ispitanika nije bilo impresionirano naporima vlade da se efikasno obračuna sa organizovanim kriminalom, samo je manjina, od otprilike troje od 10 u Albaniji (29 odsto), a trećina na Kosovu (32 odsto) i jedan od četvoro (38 odsto) u Crnoj Gori veruje u akcije koje preduzima vlada.
Značajan broj ispitanika nije znao da odgovori na pitanje da proceni državnu borbu protiv organizovanog kriminala.

Na pitanje “da li se slažete sa ocenom da vlada čini sve u svojoj moći da se bori sa organizovanim kriminalom”, 45 odsto ispitanika iz Crne Gore odgovorilo je negativno, a 38 odsto pozitivno.
Komentarišući rezultate Galupovog istraživanja i upoređujući ih sa prošlogodišnjim i ovogodišnjim istraživanjima CEDEM-a dr Miloš Bešić je kazao da je neverovatan toliki pad korupcije i porast zadovoljstva radom Vlade (63 odsto).

- Na naše pitanje, u istraživanju iz juna, “ da li ste zadovoljni dosadašnjim učinkom vlade Mila Đukanovića” 26,6 odsto građana je odgovorilo da je veoma nezadovoljno, 16,4 odsto ispitanih je bilo uglavnom nezadovoljno, a 28,8 procenata nije bilo ni zadovoljno ni nezadovoljno, njih je svakako nemoguće staviti u krug zadovoljnih. Na drugoj strani, “uglavnom sam zadovoljan” odgovorilo je 18,7 odsto ispitanih, a veoma zadovoljnih bilo je 9,5 odsto anketiranih. Kumulativno zadvoljstvo vladom može da izađe do 28 procenata - kazao je Bešić “Vijestima”.
Ogromna razlika u podacima, između oko 70 procenata nezadovoljnih vladom u junu do sadašnjih više od polovine zadovoljnih, za Bešića predstavlja "strašnu razliku u procentima".

- Za mene koji se bavim kvantitativnim istraživanjima u društvenim naukama to je van pameti. U normalnim okolnostima tolika promena je nemoguća, pa će biti da neko nije dobro brojao. Problem je verovatno u metodologiji, načinu istraživanja - smatra Bešić.
Slična je i situacija sa neslaganjem procenata kada se govori o korupciji u zdravstvu, policiji, prosvjeti.
- Na našem prošlogodišnjem istraživanju na pitanje da li se novac mora ponuditi lekarima, pozitivno je odgovorilo 71,6 odsto anketiranih a policajcima 60 odsto. Za mene, kao nekoga ko se bavi statistikom, kada se nešto razlikuje za 40 procenata tu nema prostora za komentar. Tolika promena za godinu dana, da bi se desila, trebalo bi da se dogodi revolucija - kaže Bešić.
On je naglasio da podaci iz istraživanja Galupa, koliko god bili čudni, makar kada se porede sa Cedemovim su svakako zabrinjavajući.

- U svakom slučaju kada se nešto odnosi na koruptivna ponašanja, a prelazi broj 10 reč je o visokim procentima - objašnjava Bešić.
Kada je reč o veoma čestom korišćenju poznanstava i veza za završavanje nekih poslova ili rešavanje problema, Bešić kaže da je tu "presudna kultura i jezik brojki".
- Ovde je u kulturi integrisano korišćenje veza, čak i kada nema potrebe. Verovatno većina ljudi to i ne doživljava kao koruptivno ponašanje. Drugi problem jeste jezik brojeva, u ovako malom društvu svi znaju sve ili makar znaju nekoga preko koga mogu doći do potrebnog. Kada se spoje taj kulturološki faktor i jezik brojeva imamo ovu situaciju. Tu su i sve slabosti sistema da to spreči - kazao je Bešić.

Podatak da je 84 odsto ispitanih reklo da im niko nije tražio mito, za Bešića je "najverovatnije tačan".
- To nikako ne znači da neko, iako mu nije traženo, nije sam procenio da treba da ponese flašu viskija, da novac, poklon ili neki drugi oblik podmićivanja - ocenio je Bešić.


Porez ne plaća devet odsto građana

Najviše anketiranih, 36,2 odsto, tokom prošle godine dalo je mito policajcu, 12,5 odsto vladinom zvaničniku, 9,8 odsto inspektoru, 9,7 odsto lekaru ili medicinskoj sestri, 4,2 cariniku, 1,6 porezniku, a 3,7 ostalima. Kada je reč o ispunjavanju obaveze zbog koje je mito dato, 65,1 odsto anketiranih je uspelo da završi posao, 10,7 procenata nije, dok 12,1 odsto objasnilo da je još rano reći.
Mogućnost da se koriste veze, mali pokloni ili koverte da bi se nešto postiglo, prema oceni 27,8 odsto više koristi nego što šteti, dok 56,6 odsto misli suprotno.

Nakon prijema Crne Gore u Evropsku uniju, nivo korupcije, prema mišljenju 3,7 odsto ispitanika veoma će se pogoršati, 12,2 odsto smatra da će se uglavnom pogoršati, prema mišljenju 31 procenta stanje će se uglavnom popraviti, dok 24,9 odsto smatra da će se stanje veoma popraviti.
Kada je reč o izbegavanju plaćanja poreza, 40,4 odsto smatra da je to veoma raširena pojava, dok 46, 7 misli da tu obavezu ispunava mali broj ljudi. Da gubi novac kad plaća porez ima osećaj 27,3 odsto anketiranih, 47,8 ima osećaj da doprinosi nečem potrebnom dok 9,4 odsto ne plaća porez.
Sedamdeset odsto anketiranih smatra da je od suštinskog značaja poštovanje zakona, 15,6 procenata smatra suprotno, a 9,4 da nije bitno.


Šta bi tek rekli da znaju šta rade ministri

Komentarišući rezultate istraživanja, izvršna direktorka Mreže za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) Vanja Ćalović, rekla je da je nimalo ne iznenađuju.
- Nikakvo čudo nije što toliki broj građana, 84 odsto, tvrdi da im niko do sada nije tražio mito. Ko je lud da kaže da je napravio krivično delo. Taj podatak svakako može da govori sve samo da tog krivičnog dela nema nipošto - kazala je Ćalović “Vijestima”.
Ni drugi deo istraživanja koji odgovara na pitanja kako Crnogorci najčešće dolaze do lekara, kako upisuju svoju decu u školu, šta su spremni da urade da im policajac ne napiše prijavu za prestup u saobraćaju i kako rado sklapaju poslove sa državom, za Ćalovićevu nije iznenađenje.

- Ti podaci govore sa kime se građani najčešće susreću i ako pokušavaju da reše problem. Jasno je da će, naizgled građanin mnogo češće biti u poziciji da da mito saobraćajcu ili lekaru sa kojima je zbog različitih problema svaki dan u kontaktu. Da nekoliko saobraćajaca ili doktora ostane bez posla, zbog mita, to se više ne bi dešavalo ili bi bilo svedeno na najnižu moguću meru. Na drugoj strani obični građani nemaju kontakta sa višim istancama države, kakva su ministarstva ili recimo Savet za privatizaciju. Šta bi tek rekli da znaju šta oni rade. Tu svakako treba postaviti i etičko pitanje da li je pošteno poslati kući policajca zato što je uzeo pet evra vozaču i oprostio mu sitan prekršaj, a o ministru koji je zakačio pet miliona ni reč. Na taj način se nikako neće rešiti ovaj ozbiljan problem - kaže Ćalović.

Izvor: Vijesti.cg