Vlada štediše udarila po džepu

Štediše koje ovih dana ili narednih nedelja budu podizale svoje uloge iz banaka moraće 20 odsto kamate da daju državi na ime poreza. Prvog januara prestalo je da važi privremeno ukidanje poreza na štednju, a kasni donošenje propisa kojim bi država ispunila obećanje da će namet biti samo deset odsto.

U Ministarstvu finansija nisu imali odgovor na pitanje kada će biti smanjen porez na štednju. „Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, kojim se smanjuje porez, Vlada je usvojila 17. decembra 2009. godine i trenutno se nalazi u skupštinskoj proceduri“, navode u Ministarstvu. Prvo naredno zasedanje Narodne skupštine moglo bi da bude krajem januara. Do tada štediše moraju da se strpe.

Država kao da je „zaboravila“ da neki propisi koje je donela prestaju da važe 31. decembra. Ali taj zaborav bio je dobar za državni aparat – ministre, poslanike, zaposlene u administraciji, agencijama, javnim preduzećima, upravnim i nadzornom odborima. Svima su do 31. decembra oporezivane plate veće od 40.000 dinara. Od 1. januara toga više nema, pa su im zarade povećane, kome za deset, kome za 15 odsto. Ovaj porez je uveden prošle godine da bi se prikupio novac za ublažavanje efekata ekonomske krize, i dobijeno je 1,2 milijarde. Ali očigledno da za Vladu nema više krize jer ne namerava da oporezivanje produži i ove godine.

Ekonomska kriza bila je razlog da Vlada Srbije početkom prošle godine privremeno ukine oporezivanje prihoda dobijenih od štednih uloga. Namera je bila da se građani nateraju da vrate novac koji su krajem 2008. godine u panici podigli iz banaka. Potez je dobrim delom uspeo. Nadležni su u više navrata priznali da je porez na štednju previsok i da ga treba smanjiti. Zatim je Vlada u oktobra najavila da će ga u 2010. godini prepoloviti, na deset odsto.

– Umalo se nisam onesvestio kada mi je službenik banke rekao da je porez 20 odsto. Znam da je bio ukinut, pa da je rečeno da će biti smanjen. Kamate u bankama nisu astronomske, a još država da mi uzme 20 odsto. Šta da radim, nemam izbora jer mi novac treba – kaže M. B. iz Pančeva.

U najgoroj situaciji su baš oni koji moraju da podignu novac jer im je preko potreban, a i oni kojima ističe rok oročenja jer im se računa kamata koja važi na dan podizanja uloga. Ovi drugi znajući kako se u Srbiji ostvaruju politička obećanja mogli su i da budu pažljiviji. Najsigurnije je zato bilo oročenje novca do 31. decembra 2009. godine.

Izvor: SEEbiz