Zašto naftovodna zaobilaznica još nije izgrađena

Lideri Rusije, Bugarske i Grčke su prošlog marta potpisali sporazum o izgradnji naftovoda u vrednosti od milijardu dolara, kojim se zaobilazi Bosfor i nafta iz Rusije i Centralne Azije direktno stiže na Mediteran preko grčke luke Aleksandrupolis. Međutim, ima i onih koji nisu uvereni da će taj nafotovod biti izgrađen.

Bosforski moreuz koji preseca Istanbul i odvaja Evropu od Azije služi kao glavni prolaz za tankere kji plove iz Crnog mora u Mediteran. Ed Čou kaže da 10 godina sluša priče o izgradnji naftovoda kojim bi se Bosfor zaobišao. Ovaj stručnjak za energetiku objašnjava da postoji ekonomski razlog zbog kojeg ta «zaobilaznica» još nije izgrađena.

«Danas je naravno mnogo jeftinije transportovati naftu tankerima kroz Bosfor, a tako će i biti, nego uložiti milijardu dolara, odnosno milion dolara plus naftovodni sistem», kaže Čou...

On objašnjava da to dovodi naftne kompanije koje bi koristile taj zaobilazni naftovod u finansijski podređenu situaciju.

«Ako naftovod koriste ruske kompanije, znači li to da će zapadne kompanije koje imaju naftu u regionu Crnog mora – kao Britiš petrol, Ekson ili Ševron – dobiti pristanak od Rusa da mnogo jeftinije transportuju svoju naftu brodovima kroz Bosfor», kaže Čou.

Čou dodaje da će ta «zaobilaznica» verovatno biti izgrađena tek kada i zapadne naftne kompanije potpišu projekat. Ali u grčkoj luci Aleksandrupolisu, nestrpljivo se iščekuju obećane ekonomske koristi od izgradnje naftovoda iz Bugarske, kaže gradonačelnik Jorgos Aleksandris.

«Smatramo da je to veoma dobar projekat za Aleksandupolis, za naš kraj i za Grčku... to je prvi put da imamo tako veliki projekat», kaže gradonačelnik.

Grčki biznismen Vasilios Harovas predviđa da će po završetku naftovoda planiranom 2010, doći do ogromnog povećanja investicija u celoj severnoj Grčkoj.

«To je sigurno. To je alternativno rešenje za transport svih kontejnera koji pristižu iz Crnog mora u Evropu ili sa ruske strane ulaze u Mediteran», kaže Harovas.

Albanski premijer, Salji Beriša, računa na izgradnju drugog balkanskog naftovoda – od Bugarske do Albanije. Albanska luka Valona, zahvaljujući dubokoj vodi, može da opslužuje veće tankere nego Aleksandrupolis. A i bliža je zapadnim tržištima.

«Put do Italije preko Valone je 200 kilometara kraći. To je istina», kaže Beriša.

On dodsaje da očekuje i međunarodnu pomoć i pregovara sa Kazahstanom i drugim izvoznicima nafte iz Kaspijskog basena.

«Imamo izuzetne odnose sa Centralnom Azijom i sarađujemo sa njima u vezi s naftom», kaže albanski premijer.

Ako u balkanskoj naftovodnoj trci neko treba da pobedi, to će verovatno biti strana koja dobije podršku velikih naftnih kompanija.

Izvor: Glas Amerike